AML Srbija

Najčešća pitanja

Radna grupa za sprečavanje pranja novca (engleski: Financial Action Task Force on Money Laundering, skraćeno: FATF) je međuvladina organizacija sa zadatkom da razvija i unapređuje međunarodne aktivnosti na planu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Osnovana je 1989. godine od strane Grupe 7 najrazvijenijih država sveta. FATF je vodeće telo u svetu koje se bavi postavljanjem standarda u ovoj oblasti. „40 + 9 preporuka“ FATF, iako formalno pravno neobavezujuće, predstavljaju krovni međunarodni standard i kao takve se vrlo često ugrađuju u međunarodne konvencije a sistemi za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u državama širom sveta se procenjuju u odnosu na njih.

Manival (engleski: Moneyval) je komitet Saveta Evrope koji se bavi procenom sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u državama članicama SE koje nisu članice FATF. Manival je jedno od tzv. regionalnih tela sličnih FATF. Republika Srbija je članica Manivala, te na osnovu tog članstva sistem u Srbiji podleže proceni tog tela. U slučaju da Manival, u izveštaju usvojenom na plenarnoj sednici utvrdi značajne nedostatke u sistemu određene države, sistem diplomatskih političkih i drugih pritisaka koji stoji na raspolaganju savetu Evrope, se aktivira u cilju uklanjanja nedostataka i usklađivanja sistema sa međunarodnim standardima.

Egmont grupa je međunarodno udruženje finansijsko - obaveštajnih službi koje za osnovni cilj ima unapređenje međunarodne saradnje i razmene podataka o pranju novca i finansiranju terorizma. I pranje novca i finansiranje terorizma su nadasve međunarodni fenomeni, te se uspešna borba protiv njih ne može zamisliti bez efikasne i brze međunarodne saradnje.

U svetu AML je veoma bitno da se utvrdi ko je stvarni vlasnik. Indetifikacija jednog privrednog društva kao pravnog lica ne znači da se istovremeno dobio odgovor na pitanje ko je stvarni vlasnik datog društva, tj. ko donosi u njihovo ime stvarne odluke u poslovnom svetu.

Stvarni vlasnik stranke je uvek fizičko lice koje posredno ili neposredno ima u svojini ili kontroliše stranku. Sa druge strane, stranka može biti pravno ili fizičko lice.

Stvarni vlasnik privrednog društva je fizičko lice koje neposredno ili posredno ima najmanje 25% poslovnog udela, akcija, prava glasa ili drugih prava, na osnovu kojih učestvuje u kapitalu pravnim licem, odnosno učestvuje u kapitalu pravnog lica sa 25% ili više udela, odnosno fizičko lice koje posredno ili neposredno ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka.

Stvarni vlasnik, takođe može biti i fizičko lice, koje privrednom društvu posredno obezbedi ili obezbeđuje sredstva i po tom osnovu ima pravo da bitno utiče na donošenje odluka organa upravljanja privrednim društvom prilikom odlučivanja o finansiranju i poslovanju.

Kada je reč o trastu ili nekom drugom licu stranog prava, stvarni vlasnik je osnivač, poverenik, zaštitnik, korisnik ako je određen, kao i lice koje ima dominantan položaj u upravljanju trastom.

Sumnjivu transakciju je veoma teško definisati. U skladu sa Zakonom, to je transakcija za koju postoji osnov sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma ili transakciji koju obavlja lice za koje postoji osnov sumnje da se bavi pranjem novca ili finansiranjem terorizma. Prijavljena sumnjiva transakcija predstavlja informaciju od obveznika da se po računima nekih njihovih klijenata dešavaju aktivnosti koje su procenjene kao sumnjive na osnovu raspoloživih indikatora za prepoznavanje sumnje da se radi o pranju novca, smernica za procenu rizika od pranja novca donete od strane nadžornog organa, i u velikom broju slučajeva na osnovu samog iskustva lica koje radi na tim poslovima, a koje je neprocenjivo u ovom poslu.

U postupku utvrđivanja postojanja elemenata za kvalifikaciju određene transakcije ili lica sumnjivim treba uvek imati na umu indikatore za prepoznavanje osnova sumnje. Međutim, ako neka transakcija ispunjava jedan od indikatora, ne mora da znači da se radi o sumnjivoj transakciji i da je podatke o njoj odmah potrebno dostaviti Upravi. Treba sagledati širi okvir, u skladu sa principom da obveznik najbolje poznaje svog klijenta i proceniti da li određena transakcija izlazi iz okvira uobičajenog, odnosno očekivanog poslovanja stranke.

Prilikom analize transakcija potrebno je da obveznici pokušaju da odgovore na pitanja: KO, ŠTA, KAD, KAKO, GDE, ZAŠTO. Odgovori na pitanja opredeliće i rizik same transakcije, klijenta, poslovnog odnosa i dr, kao i način danje analize. Odgovori na pitanja treba da pomognu u lakšem prepoznavanju sumnjivih, nelogičnih aktivnosti.

KO? Ko je lice koje izvršava transakciju

ŠTA? Šta je svrha transakcije, koji je motiv, da li se svrha transakcije može dovesti u vezu sa onim čime se lice bavi, da li se može povezati sa npr. njegovom poslovnom aktivnošću?

KAD? Kad lice obavlja transakciju, na primer - da li je vreme izvršenja određene transakcije ili tempo izvršenja, različiti od uobičajenih aktivnosti klijenta, da li lice iznenada traži da se određeni transferi izvrše odmah i u kraćem roku, bez obzira na procedure i slično?

KAKO? Kako, na koji način klijent izvršava transakcije, u gotovini ili ne, da li su gotovinske uplate deo redovnog poslovanja klijenta ili ne?

GDE? Gde je klijent registrovan, gde učestalo šalje novac, sa kojim regionima klijent posluje, da li se sa regionima, zemljama sa kojima posluje može povezati poslovna aktivnost klijenta, da li su to regioni koji nose viši rizik, da li su po računima fizičkih lica uočeni česti transferi sa inostranstvom, da li lice ima dvojno državljanstvo, da li ima česte transfere sa of šor zonama?

ZAŠTO? Odgovor na ovo pitanje jeste sveobuhvatni odgovor na sva prethodna pitanja. Pokušaj da se otkrije zašto klijent obavlja neku poslovnu aktivnost, zašto koristi usluge agenata u slično. Ukoliko obveznik ne može da proceni razloge, ukoliko na većinu pitanja nema odgovor ili je odgovor nedovoljno jasan, transakcija/klijent/poslovni odnos zaslužuje veću pažnju i nosi povećan rizik i treba da bude predmet dalje analize.

Obveznik je dužan da čuva podatke koje se tiču identifikacije i praćenja poslovanja klijenata u periodu koji je određen zakonom. Dostupnost datih podataka nadležnim organima omogućava da se lakše otkriju krivična dela pranje novca i finansiranje terorizma.

Vremenski period u kom je obveznik dužan da čuva podatke i dokumentaciju u vezi sa strankom, uspostavljenim poslovnim odnosom sa strankom, izvršenom analizom rizika i izvršenom transakcijom iznosi najmanje 10 godina od okončanja poslovnog odnosa, izvršene transakcije, odnosno poslednjeg pristupa sefu ili ulaska u igračnicu.

Obveznik je takođe dužan da podatke i dokumentaciju o ovlašćenom licu, zameniku ovlašćenog lica, stručnom osposobljavanju zaposlenih i izvršenim unutrašnjim kontrolama čuva najmanje 5 godina od dana prestanka dužnosti ovlašćenog lica, izvršenog stručnog osposobljavanja ili izvršene unutrašnje kontrole.

Kad je reč o nadležnom carinskom organu, on je dužan da čuva prikupljene podatke najmanje 10 godina od dana njenog pribavljanja.

Uprava je dužna da čuva podatke od evidencija najmanje 10 godina od njihovog dobijanja.

Ukoliko obveznik ne ispuni svoju obavezu i ne čuva podatke u roku koji je predviđen Zakonom, on čini privredni prestup za koji je predviđena novčana kazna do 3.000.000 dinara. (član 117. stav 8.)

Usluge

AML Srbija obuke

Obuke, seminari
i vebinari
 

AML Srbija izrada internih akata

Izrada
internih akata


 
AML Srbija profilisanje klijenta, transakcija, svetska provera

Profilisanje klijenta,
transakcija, svetska
provera

AML Srbija interna revizija


Interna revizija